Jebiga... bolela me ledja... a i nisam ih se dovoljno naslušao tada, da bih bio potpuno objektivan... mada... OBJEKTIVAN?!?! Ja sam uvek potpuno subjektivan!!! Čak se i ponosim time!... (?)
Godinama mene grize savest, što mi se nekako čini, da vise popljuvah Popečitelje, neg' što ih nahvalih (u prvom postu), iako mi je namera bila potpuno suprotna... E, da se razumemo, svestan sam ja da ovo baš, baš, retko ko čita... al' nije to zbog drugih... koliko zbog mene samog. Ne bih da obrišem prvi post, niti da ga menjam (tako sam ih doživeo tada), ali osecam žestoku potrebu, da malo... razjasnim... Taj post mi je ostao u nekakvoj "sredini", a momci to nikako nisu zaslužili...
Negro... otprilike znaaadeem šta će se kome (mislim na svoje poznanike i prijatelje (poslednjih je sve manje... ali... o tome (možda) neki drugi put...)), dopasti, te sam nameračio da M odvedem na Popečitelje, kad - tad! Posle četiri godine (EEEJ!!!), smo se nekako našli i otišli u nekakav klub u Beogradu, kod Zoološkog vrta (ne sećam se imena, a mrzi me da guglujem sad). Naravno, opet prvi stigosmo. Put do kluba - fenomenalan! Sve vreme mrak, pa kućica u kojoj nas ljubazni kurir uputi ka svetlu na kraju tunela... Joooj, kako bi se većina ljudi koje poznajem, zgrozila još pre kucice... Ali M i ja se valjasmo od smeha sve vreme...
Kupismo prve dve karte, naručismo prva dva pića i sedosmo na prve dve fotelje (potpuno iste kao u sobi u kojoj sam rodjen - odnosno... u koju su me doneli iz bolnice...) koje ugledasmo s leve strane. M se vec žesce provodila, dok sam ja gledao gole zidove i shvatao da tu dobrog zvuka nece biti, sem ako ne bude baš puno ljudi... "Au, otkad joj pricam za njih, a sad ce ih doživeti kao prosečne... Joooj, jebem ti klubove po Srbiji, jebem ti sve živo po Srbiji, jebem ti mater Srbijo, jebem ti 200 dinara za jebeno pivo, a 300 dinara (ulaz) - za godine slepe ljubavi, krvi i znoja"... Jebem ti mater i za Prištinu i za Kragujevac, Loznicu, Milanovac... Jebem ti mater za "provincijske" bendove kojima nikada nisi davala... ali si i ono malo - rado uzimala...
Uh, ponese me gorčina ponovo...
Zvuk je stvarno bio loš... i ljudi je, po mom misljenju, bilo daleko manje (bio sam šokiran), nego sto ovaj bend zaslužuje. Ali, nije nam smetalo. Osetili smo energiju, suštinu (PRAVE bendove, ne može uništiti "sitnica", kao što je loš zvuk)...
Narode, ako postoje oni kojima moje mišljenje išta znači... apelujem iz sve snage: poslusajte "Popečitelje", "Fitnes" i "CD Ministar" (da ne tupim - sve su projekti nekog od Furunovića)... Ima tu mnogo više, nego što se može na prvo slušanje osetiti...
E, da... moram jos nesto priznati... U prvom postu ishvalih samo basistu. Na poslednjepomenutoj svirci, nakratko pridjoh momcima i odah priznanje bubnjaru... Gitaroš je pričao s nekim momkom, pa ne htedoh da dužim... A mislio sam da je on najslabija karika... Au, kako sam se zajebao, ne mogu da verujem... Dečkonja je srž... duša benda... Doduše, ne znam ni šta mi je... ne mogu ni da verujem da bilo koji bend razlažem na činioce... da uporedjujem ko je bolji, gori... ama, nikada u tome nisam tražio poentu... bend je celina...
E, ponovo se zapetljavam... pa da ne bi morao (ako budem želeo - sa zadovoljstvom ću...) da pišem novi post, u kome bih grižu savesti šamarao novim (čak i sebi) nejasnim priznanjima, pokušaću da završim sa:
Bravo momci, odavno nisam čuo ništa iskrenije (bolje)! Radujem se sledećem susretu!
Godinama mene grize savest, što mi se nekako čini, da vise popljuvah Popečitelje, neg' što ih nahvalih (u prvom postu), iako mi je namera bila potpuno suprotna... E, da se razumemo, svestan sam ja da ovo baš, baš, retko ko čita... al' nije to zbog drugih... koliko zbog mene samog. Ne bih da obrišem prvi post, niti da ga menjam (tako sam ih doživeo tada), ali osecam žestoku potrebu, da malo... razjasnim... Taj post mi je ostao u nekakvoj "sredini", a momci to nikako nisu zaslužili...
Negro... otprilike znaaadeem šta će se kome (mislim na svoje poznanike i prijatelje (poslednjih je sve manje... ali... o tome (možda) neki drugi put...)), dopasti, te sam nameračio da M odvedem na Popečitelje, kad - tad! Posle četiri godine (EEEJ!!!), smo se nekako našli i otišli u nekakav klub u Beogradu, kod Zoološkog vrta (ne sećam se imena, a mrzi me da guglujem sad). Naravno, opet prvi stigosmo. Put do kluba - fenomenalan! Sve vreme mrak, pa kućica u kojoj nas ljubazni kurir uputi ka svetlu na kraju tunela... Joooj, kako bi se većina ljudi koje poznajem, zgrozila još pre kucice... Ali M i ja se valjasmo od smeha sve vreme...
Kupismo prve dve karte, naručismo prva dva pića i sedosmo na prve dve fotelje (potpuno iste kao u sobi u kojoj sam rodjen - odnosno... u koju su me doneli iz bolnice...) koje ugledasmo s leve strane. M se vec žesce provodila, dok sam ja gledao gole zidove i shvatao da tu dobrog zvuka nece biti, sem ako ne bude baš puno ljudi... "Au, otkad joj pricam za njih, a sad ce ih doživeti kao prosečne... Joooj, jebem ti klubove po Srbiji, jebem ti sve živo po Srbiji, jebem ti mater Srbijo, jebem ti 200 dinara za jebeno pivo, a 300 dinara (ulaz) - za godine slepe ljubavi, krvi i znoja"... Jebem ti mater i za Prištinu i za Kragujevac, Loznicu, Milanovac... Jebem ti mater za "provincijske" bendove kojima nikada nisi davala... ali si i ono malo - rado uzimala...
Uh, ponese me gorčina ponovo...
Zvuk je stvarno bio loš... i ljudi je, po mom misljenju, bilo daleko manje (bio sam šokiran), nego sto ovaj bend zaslužuje. Ali, nije nam smetalo. Osetili smo energiju, suštinu (PRAVE bendove, ne može uništiti "sitnica", kao što je loš zvuk)...
Narode, ako postoje oni kojima moje mišljenje išta znači... apelujem iz sve snage: poslusajte "Popečitelje", "Fitnes" i "CD Ministar" (da ne tupim - sve su projekti nekog od Furunovića)... Ima tu mnogo više, nego što se može na prvo slušanje osetiti...
E, da... moram jos nesto priznati... U prvom postu ishvalih samo basistu. Na poslednjepomenutoj svirci, nakratko pridjoh momcima i odah priznanje bubnjaru... Gitaroš je pričao s nekim momkom, pa ne htedoh da dužim... A mislio sam da je on najslabija karika... Au, kako sam se zajebao, ne mogu da verujem... Dečkonja je srž... duša benda... Doduše, ne znam ni šta mi je... ne mogu ni da verujem da bilo koji bend razlažem na činioce... da uporedjujem ko je bolji, gori... ama, nikada u tome nisam tražio poentu... bend je celina...
E, ponovo se zapetljavam... pa da ne bi morao (ako budem želeo - sa zadovoljstvom ću...) da pišem novi post, u kome bih grižu savesti šamarao novim (čak i sebi) nejasnim priznanjima, pokušaću da završim sa:
Bravo momci, odavno nisam čuo ništa iskrenije (bolje)! Radujem se sledećem susretu!
