“U, jebem ti lebac… dolazim” - V smireno primi činjenicu, da smo, posle dugo vremena, R i ja ponovo u gradu,zajedno i da ga čekamo. V je prestao da pije i u njegovoj izjavi je bolji poznavalac njegovih izjava, sa velikim zadovoljstvom pravog Lozničanina, mogao pročitati zebnju. R i ja se i dalje smatramo pravim Lozničanima, te nam zlobni osmesi ukrasiše lica.
Pokušaše da me odvuku na neko “finije” mesto. Ne znam odakle im ta ideja. Odrasli smo zajedno, te nisu želeli da uzalud traćimo vreme. Neću ga ni ja sada traćiti - završismo u “Brodolomu”.
“Brodolom” je mesto koje su otvorile devojke, koje nisu propuštale svirke mojih bendova, te je i to jedan od načina na koje bih nekako da se odužim... Ali, naravno, nije glavni razlog. Seli smo, naručili pićence i grozničavo tražili temu, o kojoj možemo da se prepiremo što žešće, kao u stara dobra vremena, kad odjednom, doturi mi gazdarica V nekakvo papirče. Ne sećam se baš teksta, ali ukratko, bila je to kontrapeticija na peticiju za zatvaranje mesta u kom smo upravo dranjali pivce... I počesmo mi da se prepiremo, ali pošto je srž priče,po meni, nešto dublja, preći ću na istu, a pomenuto veče ću staviti u zbirku svojih prijatnih sećanja...
Ovako:
Nekada (davno, jebotee) je u gradu (tad se sa pravom i bez blama, gradom mogao zvati), postojala “Rupa". Eh, kakvi bendovi su tu nastupali... I ne sećam se drugih mesta, jer me pomenuto, jedino i iz sve snage, privlačilo... Bila je u centru grada. Da, da, u centru. Da, da, bila. Iskusni “Rupaši” su nas - buduće - prezrivo gledali, dok ne bi uhvatili šansu da, nekom od srećnika koji bi uspeo da im pridje, ponosno održe propoved o, nama do tada, nepoznatim bendovima, piscima, slikarima... umetnicima i umetnostima... Mi, njihovi verni sledbenici, sa još većim ponosom, širili smo svoju veru nedovoljno srećnima, a oni dalje... U školi su nas terali da čitamo Dostojevskog (izmedju ostalih), što sam ja (rodila me majka buntovnog...), prezrivo odbacivao. E, a onda sam čuo kako pripadnici plemena sa kojim sam se poistovećivao, sa poštovanjem pričaju o pomenutom. Što škola nikada ne bi mogla, “Rupa” je uspela. A onda su “Rupu” “pomerili” iz centra, zatim na periferiju... Kada su videli da nas ni to ne sprečava, zatvorili su je. Ko su oni? Pa isti ti, njihovi naslednici i doseljenici sa periferije periferija, koji danas pokušavaju da ugase malu oazu lozničke kulture... Zaprepašćeni?! Kulture?!?!
“Pa tu piju, urlaju, tu se skupljaju narkomani... kakva kultura... i ti si isti... ti to opravdavas... ‘bem ti panajiju...”
Ako vam je pala na pamet ovakva, ili slična konstatacija, moraću malo detaljnije:
Ne želim da vaše dete postane alkoholičar, niti narkoman, ali to, poprilično, zavisi od vremena koje ste odvojili da posvetite njegovom vaspitanju, količine ljubavi koje ste bili u stanju da mu, bezuslovno, pružite i trudu koji ste uložili u to, da probate da ga razumete, ili (ne daj Bože) da ga podržite. Tako bi možda i zadobili njegovo poverenje i poštovanje... Sve ovo ne zavisi samo od “Rupe”, “Nautilusa” , “Brodoloma”, mada vam može ponekad jako dobro doći, kako bi oprali uprljane ruke do lakata... Znate li kako vaše dete cuga uz narodnjake? Znate li kako ono urla pod tudjim prozorima? Znate li kako se drogira uz “Seku”, “Cecu” ili već... Znate li kako orgija? Dobro, istina je da se neće zatrovati književnošću (nedo bog) ili nekom drugom umetnošću (pu... pu... pomeri se s mesta, okreni se triput oko svoje ose, nadji crnu mačku, iščupaj joj dve dlake, pa pljuni na njih...), ali...
Ostavite “Brodolom” na miru! Beduini su izdržljivi, ali ne budite okrutni (ako vam to nije već prešlo u naviku), ne uništavajte tu malu oazu u toj velikoj pustinji! Dopustite svom detetu da se pronadje u nečem drugom, ako se već nije našlo u silikonima, kolagenu, ili noževima, pištoljima... Poslušajte malo pažljivije, šta im poručuju njihovi idoli i heroji, kroz “pesme”, koje “pevaju”. Ako još, budete i vredni, pa uporedite “Stoju” i “Dzonija Štulića”, neću biti iznenadjen ako svratite. Siguran sam da bi vam svako, sa zadovoljstvom, narezao CD sa svojim izborom muzike, ili preporučio dobru knjigu... ako to već nije previše...
