Klinac, osnovna škola. Prvi put sviram pred publikom. Moja prva akustara i hor. Došla delegacija neke strane, daleke zemlje. Sviramo Bitlse. Ne sećam se ničega, sem osećaja treme, a zatim potpune izgubljenosti u toplini, kada sam odsvirao prvi akord...
Srednja škola. Imam svoj bend. Imam i ekipu drugara za ceo život. Jedan se kune u Morisona. Drugi u Metaliku. Ja u Pistolse. Moj bend je jedan od poznatijih u gradu. Sviramo iz sveg srca. Kidamo se na sceni. I moji drugari prave bendove. Podrzavam ih, pomažem koliko umem. Verujemo u iste stvari...
Duplo smo stariji nego tad. Na svadbi, kod drugara iz srednje. Nismo se odavno sastali svi zajedno, ali ostala je jaka veza. Narodnjaci. Mrštim se. Bole me. Ukrali su kulturu i duh mog naroda. Umazali ih govnima. Ubedili gomilu da je preliv čokolada i da to nije smrad, nego da tako pomenuta miriše. Krdo se primilo. Počelo da konzumira u ogromnim količinama. I svoju decu ubedili.
Sedim na iglama. Moji drugari, još nezagrejani alkoholom, sede, merkajući moje reakcije. Ja to znam. Ustajem, odlazim napolje. Vraćam se. Urlaju: „Ej Branka, Brankaaa“... Sedam. Jedan od drugara mi odmah prilazi i govori kako moram da shvatim da je Toma (Zdravković) rokenrol. Nemo klimam glavom. Počinju one prave svadbarske. Moji drugari znaju sve tekstove. Iznenadjen sam, ali ne onako sa gorčinom. To su moji prijatelji. Njima ništa ne zameram. Drago mi je da su raspoloženi. Popili su. Igraju. „Vesele se“... Prilaze mi. Teraju me da ustanem. Kažu mi „Brate, samo se opusti“... Morah, iako nisam hteo, da im objasnim (vrlo glasno), da bih zaista voleo da im se pridružim, da bih bio najsrećniji kada bih mogao da izbrišem djavola, koji se iz svakog takta (izgleda samo meni) cereka... Morah da im kazem da se oni opuste, da ne osećaju krivicu preda mnom. Pogadjam. Pravdaju se kako moraju, kako ne bi bilo lepo da sedimo... Opet pokušavaju da me odlepe od stolice. Znam da bi im bilo lakše. „Ama ljudi, šibajte samo, koji vam je...“ Mrzi me da objašnjavam dalje...
Malopre sam došao sa neke druge svadbe. Izdržao sam tri sata. Mislio sam da ću dobiti ovacije. Medjutim, kada sam ustao, da krenem, svi su se naljutili na mene. Posvadjao sam se sa sestrom najstrašnije. Misli da je neukusno što nisam smogao snage da ostanem "Bar do osam". Srce mi se cepa. Djavolska kvazi muzika i dan danas mi kida meso. Jebala vas i kafana i Branka, Danka i od sutra ćeš mladoženja prati sudove... Uživajte ako možete. Ali, bez mene. BEZ MENE, PREKLINJEM VAS!
